Изборник
Trajanje: 3 x 45 minuta
Termin ‘ekonomija’ se odnosi na ceo sistem koji uključuje proizvodnju, distribuciju i potrošnju dobara i usluga u određenom regionu ili zemlji. Međutim, sadašnji ekonomski modeli nisu održivi i imaju negativan uticaj na životnu sredinu. Studenti će biti upoznati sa konceptom ‘dobre ekonomije’ i njenim modelima koji uključuju tri glavne etike permakulture: brigu o zemlji, brigu o ljudima i pravednu raspodelu.
Ekonomija se odnosi na ceo sistem koji obuhvata proizvodnju, distribuciju i potrošnju dobara i usluga unutar određenog regiona ili zemlje. Uključuje različite faktore kao što su kompanije, industrije, tržišta, finansijske institucije i pojedinci. Ovaj sistem igra ključnu ulogu u opštem blagostanju i razvoju društva.
I privreda se danas suočava sa izazovima. Ovi izazovi uključuju nejednakost prihoda, održivost životne sredine, pristup resursima i ekonomsku stabilnost. Ulažu se napori da se ova pitanja reše kroz inicijative kao što su Ciljevi održivog razvoja, Praksa pravične trgovine i Prakse odgovornog poslovanja.
Nije moguće ostvariti tri etička principa permakulture bez novih ili pravednijih i održivijih osnova ekonomije: briga o ljudima, briga o planeti i pravedna raspodela.
U kontekstu permakulture, ekonomija se fokusira na dizajniranje sistema koji su ekonomski održivi, socijalno pravedni i ekološki održivi. Uključuje strategije kao što su lokalizacija proizvodnje i potrošnje, podrška regenerativnim kompanijama, promocija fer trgovine i smanjenje otpada.
Dobra ekonomija je ekonomija koja:
podržava kvalitet života u celoj zajednici
stvara mnoge mogućnosti i mogućnosti da zadovoljimo svoje potrebe bez ugrožavanja drugih
prihvata odgovornost i neguje solidarnost
pravično koristi i deli resurse
poštuje održivost ekosistema.podržava kvalitetu života u cijeloj zajednici
stvara mnoštvo prilika i mogućnosti da zadovoljimo svoje potrebe bez ugrožavanja drugih
prihvaća odgovornost i njeguje solidarnost
pošteno koristi i dijeli resurse
Postoji nekoliko modela i pristupa definisanju dobre ekonomije, svaki sa svojim skupom principa i ciljeva. Ovi modeli se međusobno ne isključuju i elementi svakog se mogu kombinovati da bi se stvorio sveobuhvatniji pristup dobroj ekonomiji.
Pravična trgovina znači osigurati da proizvođači dobiju fer cene za svoje proizvode, promovišu održivu proizvodnju i podržavaju društvene i ekološke standarde.
Pravična trgovina ima za cilj da garantuje da proizvođači dobiju fer cene za svoje proizvode, što pomaže u pokrivanju troškova održive proizvodnje. Da bismo podržali primarne proizvođače, pristajemo da platimo nešto veći iznos od onoga što se plaća za isti proizvod u lokalnim supermarketima ili tržnim centrima.
Pravedna trgovina ima za cilj da osnaži male proizvođače tako što će im omogućiti direktan pristup tržištima, eliminisati posrednike i omogućiti im da pregovaraju o boljim poslovima.
Pravična trgovina podstiče održivu poljoprivredu i metode proizvodnje koje minimiziraju negativne uticaje na životnu sredinu. Ovo uključuje promociju organske poljoprivrede, očuvanje biološke raznovrsnosti i odgovorno upravljanje resursima.
Pravična trgovina radi na obezbeđivanju bezbednih i pravednih radnih uslova za radnike, kao što je zabrana dečijeg rada, garantovanje razumnog radnog vremena i promovisanje rodne ravnopravnosti.
Pravična trgovina ima za cilj da podrži projekte razvoja zajednice, kao što je izgradnja škola, zdravstvenih ustanova i infrastrukture, korišćenjem dela premije fer trgovine koju plaćaju kupci.
Etičke banke, poznate i kao održive banke ili društveno odgovorne banke, su finansijske institucije koje u svom poslovanju daju prioritet etičkim i održivim praksama.
Etičke banke obično imaju skup vrednosti i principa koji ih vode prilikom donošenja odluka. Oni imaju za cilj da podrže projekte i kompanije koje se pridržavaju društvenih i ekoloških kriterijuma, kao što su promovisanje obnovljive energije, fer trgovine, održive poljoprivrede ili pristupačnog stanovanja. Oni takođe izbegavaju finansiranje aktivnosti koje su štetne za ljude ili planetu, kao što je vađenje fosilnih goriva ili proizvodnja oružja.
Pored svojih praksi kreditiranja, etičke banke se često fokusiraju na transparentnost i odgovornost. Nastoje da budu otvoreni u vezi sa ulaganjem novca kupaca i obezbede da je u skladu sa njihovim vrednostima. Neke etičke banke se takođe angažuju u ulaganju uticaja, usmeravajući sredstva ka inicijativama koje stvaraju pozitivne društvene ili ekološke rezultate.
Zadruge su jedinstven oblik poslovnog organizovanja koji daje prednost demokratskom donošenju odluka, zajedničkom vlasništvu i dobrobiti svojih članova. Deluju po principu „jedan član, jedan glas“, čime se obezbeđuje da svaki član ima jednak uticaj na poslove zadruge, bez obzira na nivo ulaganja.
Zadruge mogu imati različite oblike, kao što su potrošačke zadruge, radničke zadruge, zemljoradničke zadruge ili stambene zadruge. Oni su vođeni potrebama i interesima svojih članova, koji se udružuju da bi postigli zajedničke ciljeve, bilo da se radi o pristupačnim robama i uslugama, poštenom zaposlenju ili bezbednom stanovanju.
Jedna od ključnih prednosti zadruga je njihov fokus na ljude i njihove zajednice. Njihov cilj je da obezbede beneficije svojim članovima, a ne da maksimiziraju profit za spoljne akcionare. To često dovodi do fer cena, kvalitetnih proizvoda i usluga i posvećenosti lokalnom ekonomskom razvoju.
Zadruge takođe neguju osećaj solidarnosti i saradnje među svojim članovima. Udružujući resurse i dele rizike, oni stvaraju prilike za pojedince da zajednički postignu ono što možda ne bi mogli sami. Ovaj duh saradnje može dovesti do povećane društvene kohezije i jačeg osećaja zajedništva.
Lokalne i regionalne valute su alternativni oblici valute koji se koriste u određenim zajednicama ili regionima kao dopuna nacionalnim valutama.
Koncept koji stoji iza lokalnih i regionalnih valuta je da podstakne ljude da podrže lokalna preduzeća i održavaju cirkulaciju novca unutar zajednice. Koristeći ove valute, pojedinci mogu da kupuju od lokalnih trgovaca, dobavljača usluga i proizvođača, čime se podstiče lokalna ekonomija. Oni podstiču ljude da sarađuju sa lokalnim preduzećima, grade odnose i podržavaju održive lokalne prakse. Ovo zauzvrat pomaže u otvaranju radnih mesta, povećanju lokalne samodovoljnosti i smanjenju zavisnosti od spoljnih izvora. Ove valute mogu pomoći u smanjenju uticaja ekonomskih fluktuacija na lokalnu ekonomiju, pošto nisu podložne istim globalnim tržišnim silama kao nacionalne valute.
Ove valute često rade zajedno sa nacionalnim valutama i imaju svoje posebne karakteristike. To mogu biti fizičke valute, kao što su papirne novčanice ili novčići, ili digitalne valute kojima se upravlja preko onlajn platformi ili mobilnih aplikacija.
Socijalna i solidarna ekonomija (SSE) obuhvata širok spektar organizacija i inicijativa, uključujući zadruge, zajednička društva, neprofitne organizacije, socijalna preduzeća i organizacije u zajednici.
SSE ima za cilj da odgovori na društvene, ekonomske i ekološke izazove tako što daje prednost dobrobiti pojedinaca i zajednica u odnosu na profit. Promoviše demokratsko donošenje odluka, učešće zajednice i preraspodelu resursa i bogatstva. Time doprinosi socijalnoj pravdi, solidarnosti i održivom razvoju.
Jedna od ključnih karakteristika SSE je njegov fokus na društveni uticaj ekonomskih aktivnosti. Umesto da se bave isključivo finansijskim dobicima, SSE organizacije daju prioritet društvenim ciljevima, kao što su otvaranje radnih mesta, smanjenje nejednakosti, promovisanje rodne ravnopravnosti, podrška marginalizovanim grupama ili zaštita životne sredine.
SSE takođe neguje osećaj osnaživanja i uključenosti. Često uključuje marginalizovane ili ugrožene pojedince i zajednice, pružajući im mogućnosti za ekonomsko učešće, razvoj veština i društvenu integraciju. Uključujući ljude u proces donošenja odluka i osiguravajući jednak pristup resursima, SSE promoviše inkluzivnije i pravednije društvo.
Štaviše, SSE podstiče saradnju i međusobnu podršku među svojim akterima. Organizacije unutar SSE često se angažuju u partnerstvima, mrežama i odnosima zasnovanim na solidarnosti. Oni dele znanja, resurse i iskustva kako bi zajednički postigli društvene i ekonomske ciljeve, jačajući sveukupni uticaj i održivost svojih inicijativa.
Zajedničko dobro se odnosi na zajedničke resurse ili sredstva koja su dostupna grupi ljudi i koja ih koristi. Ovi resursi mogu uključivati zemljište, vodena tijela, šume, parkove ili čak znanje i kulturno naslijeđe.
Ideja koja stoji iza zajedničkog dobra je da se ovim resursima treba upravljati na način koji koristi čitavoj zajednici, a ne da budu u privatnom vlasništvu ili kontrolisani radi lične dobiti. Ističe važnost zajedničke odgovornosti, saradnje i održivog korišćenja resursa.
Istorijski gledano, zajednička dobra su igrala ključnu ulogu u podršci lokalnim ekonomijama, očuvanju biodiverziteta i podsticanju društvene kohezije. U poslednje vreme, zajednička dobra su dovedena u pitanje pitanjima kao što su prekomerna eksploatacija, privatizacija i degradacija životne sredine.
Postoje napori da se zaštite i revitalizuju zajednička dobra putem različitih sredstava, kao što su pristupi upravljanja zasnovani na zajednici, procesi participativnog donošenja odluka i pravni okviri koji prepoznaju i čuvaju zajedničke resurse.
Cilj je da se predstave modeli ekonomske organizacije koji podržavaju razvoj održivih i otpornih zajednica uz poštovanje permakulturne etike: briga o ljudima, briga za planetu i pravedna raspodela.
Planirajte i organizujte zadrugu u svojoj školi
