Trajanje: 4 x 45 minuta
Upoznavanje s pojmom urbanih društvenih vrtova te načinima funkcionisanja u urbanim okruženjima. Kako se uspostavlja urbani vrt te koji su mogući oblici urbanog vrta s obzirom na njegovu namenu i način upravljanja. Posebno će biti obrađeni društveni aspekti i funkcija urbanog vrtlarstva te njegova uloga u izgradnji zajednice. Razmotriće se školski otvoreni zeleni prostori kao mesta za školske/društvene urbane vrtove. Urbani vrt kao element urbanih zelenih površina analiziraće se kroz prizmu permakulturnog dizajna kako u segmentu analize tako i u elementima od kojih se sastoji i njihovom rasporedu u prostoru.
U savremenim urbanim okruženjima građani se suočavaju sa manjkom zelenih površina pogodnih za odmor i rekreaciju. Globalni kontekst klimatskih promena koji dovode do ekstremnih klimatskih događaja posebno se reflektuje na gradove sa posebnim mikroklimatskim uslovima. Uspostavom urbanih vrtova odgovara se na više problema – koristeći postojeće ili stvaranjem novih površina smisleno se koristi gradska, a u ovom slučaju školska površina u nameni zelenih površina za proizvodnju hrane, fizičku aktivnost i druženje na otvorenom. Poboljšavaju se elementi kao što su kvalitet prostora – estetska dimenzija i novi funkcionalni zeleni prostori, poboljšanje kvaliteta tla – kroz biovrtlarski pristup obnove tla, poboljšava se kvalitet vazduha i mikroklimatske karakteristike prostora – kroz sadnju različitih biljnih vrsta, apsorbuje se i koristi resurs kišnice, primenjuje se ponovna upotreba otpada kroz kompostiranje i metode upcyclinga te podstiče se društveni život kroz organizaciju i samoorganizaciju školskog kolektiva u učešću u radu i upravljanju vrtovima te se opšte deluje na smanjenje ekološkog otiska.
Urbani školski vrtovi svojevrsni su poligoni u kojima se sve gore navedene dobrobiti mogu ostvarivati te dalje promovirati.
Uspešne prakse urbanog vrtlarstva mogu se danas pronaći u mnogim evropskim i svetskim gradovima te su navedeni primeri modeli koji se trebaju analizirati i primenjivati u lokalnom kontekstu.
U ovoj lekciji učenici će se upoznati sa važnošću školskih urbanih društvenih vrtova te procedurama bitnim za njihovu uspostavu, upravljanje i učešće u njegovom radu.
Biće podstaknuti na uključivanje u postojeće ili uspostavu novih vrtova te povezivanje sa kolegama učenicima iz sopstvene, ali i drugih škola kao i sa zajednicom (učitelji, profesori, roditelji, komšije) koja je deo ili je povezana sa njihovom školom. U svemu tome biće podstaknuti da problemu pristupaju iz pozicije permakulturnog dizajnera.
Cilj: Prikazati u kojim kontekstima nastaju urbani vrtovi te ilustrirati kako urbani vrtovi izgledaju i funkcionišu u različitim gradovima. Predstavljaju se različite definicije urbanog vrta te različite namene i grupe korisnika.Predstavljaju se različite definicije urbanog vrta te različite namjene i grupe korisnika.
Pre početka prezentacije postavlja se pitanje o koristima društvenih vrtova te se odgovori zapisuju na tabli zatim se tokom prezentacije ilustruju primerima i nadopunjuju ostalim koristima:
Cilj: Videti kako u praksi funkcioniše urbani vrt / potencijal prostora za uspostavu urbanog vrta.
B.1. Poseta urbanom vrtu koji uključuje komunikaciju sa vođom/upraviteljem urbanog vrta i prezentaciju modela upravljanja i organizacije rada koji se primenjuje u vrtu. Obilazak vrta uz prezentaciju elemenata od kojih se vrt sastoji te aktivnosti/programa koji se odvijaju u vrtu. Poseta uključuje i razgovor sa nekim od korisnika vrta (učenicima i školskim osobljem) kroz koji će polaznici biti upoznati sa iskustvima učešća i rada u društvenom vrtu.
Opcionalno, učesnici mogu učestvovati u nekim od radnih aktivnosti koje se odvijaju u vrtu ili učestvovati u pripremi i konzumaciji obroka ukoliko postoji takva mogućnost.
B.2. Bira se lokacija u sopstvenoj školi koja ima potencijal da postane školski urbani vrt te se odlazi na lokaciju kako bi se analizirale mogućnosti za uspostavu školskog urbanog vrta. (Potrebno je u pripremi imati nekoliko lokacija od kojih se za ovu aktivnost bira jedna). Lokacija se analizira alatima koje nudi permakultura (vidi lekcije Analiza 5 elemenata, sektorska i funkcijska analiza).
Na temelju iskustava i zabeleženih podataka (beleške iz posete vrtu/lokaciji i unapred zabeleženog popisa korisnih funkcija urbanog vrta) te analize 5 elemenata polaznici zaključuju koje od tih koristi i u kojoj meri posećeni primer zadovoljava. Takođe na temelju plana/nacrta lokacije polaznici navode elemente koje bi uključili te argumentuju lokacije elemenata te veze među njima. Posebno se analiziraju odnosi među korisnicima vrta te načini uključenja šire zajednice.
Ovde možete pronaći materijale koji vam mogu pomoći u implementaciji lekcije.