Изборник
Trajanje: 45 minuta
Svaki element koji je deo dizajna ima svoju funkciju zbog koje smo ga uklopili u dizajn i postavili na tačno određenu poziciju u njemu. U ovoj lekciji upoznaćemo se sa primenom funkcijske analize, sa funkcijom koju neki određeni element u dizajnu vrši te šta je sve potrebno za njegovo efikasno funkcionisanje.
Principi kojim se vodimo prilikom dizajniranja glase:
„Neka jedan element obavlja više funkcija“ čime postižemo efikasnost i praktičnost i „Neka bitne funkcije obavlja više elemenata“ što je važno za sigurnost sistema.
Da bismo to mogli moramo analizirati elemente.
Svaki element ima svoju funkciju zbog koje ga i postavljamo u sistem. Vrtna gredica element je koji predstavlja mesto u kojem ćemo saditi povrće, drvo voćke nam omogućuje da dobijemo voćke, slavina nam omogućuje da imamo izvor vode… Potrebe korisnika zadovoljavamo planiranjem elemenata koji nam omogućuju zadovoljenje tih potreba. Ali često se prilikom planiranja ograničimo samo na jednu, osnovnu potrebu koju nam neki element zadovoljava i ne uzimamo u obzir i druge koje, takođe, može u potpunosti ili delimično zadovoljiti te na njegov međuodnos (povezanost ili neskladnost) s drugim elementima.
Da bi element uspešno obavljao svoju funkciju potrebno je i obezbediti određene uslove, vrtna gredica (mesto za sadnju povrća – cilj je uzgojiti povrće) mora biti povoljno pozicionirana prema suncu i vetrovima, tlo mora biti kvalitetno sa dovoljno organske materije, da bi u njoj biljke uspevale treba obezbediti dovoljno vode i hranjiva…; na isti način razmišljamo i kod sadnje voćke i kod postavljanja slavine koja treba imati vezu sa izvorom vode te treba biti praktična i pristupačna…
Kada razmišljamo na ovaj način, i detaljno popišemo sve uslove, potrebe, inpute koje određeni element treba smanjujemo šansu da ne obezbedimo sve što je potrebno za njegovo optimalno funkcionisanje i obavljanje funkcije koja mu je namenjena.
Svaki element ima i neka svoje posebnosti koje utiču kako na njegove potrebe tako i na rezultat njegovog delovanja i o tim karakteristikama treba voditi računa prilikom izbora elementa. Nije svejedno koju ćemo pasminu životinje odabrati, sortu povrća saditi ili izabrati mašinu sa različitim tehničkim karakteristikama.
Ostaci iza jednog elementa mogu biti uslov za funkcionisanje nekog drugog. Na primer kuhinjski i vrtni biootpad te papirni otpad od pakovanja potrebni su nam za funkcionisanje kompostera. Stoga ima smisla pozicionirati komposter nedaleko od izvora koji mu obezbeđuje sirovinu za rad, a komposter u blizini vrtne gredice u kojoj ćemo koristiti proizvedeni kompost.
Ovu logiku razmišljanja primenjujemo prilikom dizajniranja i informacije prikupljene funkcijskom analizom pomažu nam da uspostavimo što efikasniju mrežu odnosa i povežemo elemente u prostoru spajajući procese u logične lance.
Cilj je upoznavanje kompleksnosti sistema, svakog pojedinačnog elementa u sistemu te njegove povezanosti sa ostalim delovima – elementima sistema. Analizom svakog elementa, njegove funkcije, karakteristika, potreba za njegovo funkcionisanje te ishoda njegovog delovanja dobijamo korisne informacije o tome kako mu pronaći optimalno mesto u sistemu kojeg dizajniramo kako bismo postigli što bolje rezultate uz što manji utrošak sredstava i energije.
Ovaj materijal može da vam pomogne u implementaciji lekcije.
