14. Bioraznolikost

Trajanje: 4 x 45 min

Koristite i cenite raznolikost. Povećanje biodiverziteta dovodi do stabilnijeg pružanja usluga ekosistema i povećane otpornosti i samodovoljnosti sistema u celini.

Različitost smanjuje ranjivost na različite pretnje i koristi prednosti jedinstvene prirode okruženja u kojem živi…“ – David Holmgren

Uvod / Pozadina

Biodiverzitet se odnosi na raznovrsnost životnih oblika, uključujući biljke, životinje i mikroorganizme, koji postoje u određenom ekosistemu ili na Zemlji u celini. Uključuje raznovrsnost vrsta, genetske varijacije unutar vrste i raznolikost ekosistema i ekoloških procesa. Biodiverzitet je od suštinskog značaja za funkcionisanje ekosistema jer pruža osnovne usluge kao što su oprašivanje, kruženje hranljivih materija i regulacija klime. Takođe ima suštinsku vrednost, jer svaka vrsta ima svoje jedinstvene karakteristike i doprinosi ukupnoj složenosti i otpornosti planete. Međutim, biodiverzitet se trenutno suočava sa značajnim pretnjama usled ljudskih aktivnosti kao što su uništavanje staništa, zagađenje, klimatske promene i prekomerna eksploatacija prirodnih resursa. Napori očuvanja su od suštinskog značaja za zaštitu i održavanje biodiverziteta za dobrobit sadašnjih i budućih generacija.

Biodiverzitet igra ključnu ulogu u održavanju ravnoteže i stabilnosti ekosistema. Svaka vrsta unutar ekosistema ima specifičnu ulogu ili nišu, a interakcije između različitih vrsta doprinose ukupnom funkcionisanju ekosistema. To uključuje procese kao što su oprašivanje, kruženje hranljivih materija i kontrola štetočina, koji su ključni za produktivnost i održivost ekosistema.

Biodiverzitet pruža brojne usluge ekosistema koje su ključne za dobrobit ljudi. Ove usluge obuhvataju obezbeđivanje hrane, čiste vode i vazduha, kao i regulisanje klime, bolesti i prirodnih katastrofa. Biodiverzitet takođe podržava kulturne i rekreativne aktivnosti i ima estetsku i duhovnu vrednost.

Biodiverzitet je važan za naučni i medicinski napredak. Mnogi lekovi koje danas koristimo potiču iz prirodnih izvora, a proučavanje različitih vrsta pomaže nam da razumemo njihove potencijalne koristi za ljudsko zdravlje. Biodiverzitet takođe doprinosi naučnom saznanju i razumevanju ekoloških procesa, evolucije i prilagođavanja.

Biodiverzitet ima suštinsku vrednost. Svaka vrsta ima svoje jedinstvene karakteristike i doprinosi ukupnoj lepoti i složenosti prirodnog sveta. Očuvanje biodiverziteta nije samo stvar od praktične važnosti, već i etička odgovornost za zaštitu raznolikosti života na Zemlji za buduće generacije.

Gubitak biodiverziteta je prvenstveno uzrokovan ljudskim aktivnostima.

 

  1. Uništavanje staništa: Pretvaranje prirodnih staništa u poljoprivredno zemljište, urbana područja ili industrijske zone dovodi do gubitka biodiverziteta. Krčenje šuma, krčenje zemljišta i fragmentacija staništa narušavaju ekosisteme i istiskuju mnoge vrste.
  2. Zagađenje: Zagađenje iz različitih izvora, kao što su industrijske aktivnosti, poljoprivreda i nepravilno odlaganje otpada, može imati štetne efekte na biodiverzitet. Hemijski zagađivači mogu kontaminirati vodena tijela, tlo i vazduh, štetiti i vodenim i kopnenim vrstama.
  3. Klimatske promene: Promena globalnih klimatskih obrazaca zbog emisija gasova staklene bašte koje izazivaju ljudi ima značajan uticaj na biodiverzitet. Rastuće temperature, promene u obrascima padavina i ekstremni vremenski događaji mogu poremetiti ekosisteme, uticati na staništa vrsta i dovesti do promena u distribuciji vrsta.
  4. Prekomerna eksploatacija: Neodrživo iskorištavanje prirodnih resursa, kao što su prekomerni ribolov, ilegalna trgovina divljim životinjama i prekomerna seča, može da iscrpi populacije vrsta i poremeti ekosisteme. To može dovesti do gubitka biodiverziteta i kolapsa ekosistema.
  5. Invazivne vrste: Unošenje alohtonih vrsta u nova okruženja može imati štetne efekte na autohtone vrste i ekosisteme. Invazivne vrste mogu nadmašiti domaće vrste za resurse, poremetiti lance ishrane i promeniti dinamiku ekosistema. 6. Fragmentacija i gubitak staništa: Fragmentacija staništa zbog razvoja
  6. Fragmentacija i gubitak staništa: Fragmentacija staništa usled razvoja infrastrukture, kao što su putevi i brane, može izolovati populacije i ograničiti njihovu sposobnost da migriraju ili pronađu odgovarajuća staništa. Ovo može dovesti do smanjene genetske raznolikosti i povećane ranjivosti na izumiranje.

Rešavanje ovih uzroka gubitka biodiverziteta zahteva usaglašene napore, uključujući prakse održivog korišćenja zemljišta, smanjenje zagađenja, ublažavanje klimatskih promena, odgovorno upravljanje resursima i mere za kontrolu invazivnih vrsta. Napori za očuvanje, zaštićena područja i međunarodni sporazumi takođe igraju ključnu ulogu u očuvanju biodiverziteta.

Gubitak biodiverziteta ima značajne posledice i za ekosisteme i za ljudska društva.

  1. Poremećaj ekosistema: Gubitak biodiverziteta narušava delikatnu ravnotežu ekosistema. Kada vrste nestanu, to može dovesti do neravnoteže u lancima ishrane, smanjene otpornosti na promene životne sredine i smanjene stabilnosti ekosistema. Ovo može dovesti do gubitka važnih usluga ekosistema, kao što su oprašivanje, kruženje hranljivih materija i prirodna kontrola štetočina.
  2. Pad produktivnosti ekosistema: Gubitak biodiverziteta može dovesti do pada produktivnosti ekosistema. Kako vrste nestaju, efikasnost procesa ekosistema, kao što su fotosinteza i kruženje hranljivih materija, može biti ugrožena. Ovo može imati kaskadne efekte na dostupnost resursa, kao što su hrana i čista voda, koji su kritični za ljudsko blagostanje.
  3. Povećana ranjivost na klimatske promene: Gubitak biodiverziteta pogoršava uticaje klimatskih promena. Zdravi ekosistemi sa raznovrsnim vrstama lakše se prilagođavaju promenljivim uslovima životne sredine. Međutim, kada se biodiverzitet smanji, ekosistemi postaju ranjiviji na efekte klimatskih promena, kao što su ekstremni vremenski događaji, gubitak staništa i promene u distribuciji vrsta.
  4. Gubitak medicinskih resursa: Mnogi lekovi i lekovi su dobijeni iz prirodnih izvora, uključujući biljke, životinje i mikroorganizme. Gubitak biodiverziteta smanjuje dostupnost ovih resursa, ograničavajući naš potencijal da otkrijemo nove tretmane i lekove za bolesti.
  5. Ekonomski efekti: Gubitak biodiverziteta može imati značajne ekonomske posledice. Industrije kao što su poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo oslanjaju se na zdrave ekosisteme i različite vrste za svoju produktivnost i profitabilnost. Smanjenje biodiverziteta može dovesti do smanjenja prinosa useva, smanjenja ribljeg fonda i povećane osetljivosti na štetočine i bolesti, što utiče na sredstva za život i ekonomski rast.
  6. Kulturni i društveni uticaji: Gubitak biodiverziteta takođe utiče na kulturne i socijalne aspekte ljudskih društava. Mnoge autohtone i lokalne zajednice imaju duboke kulturne i duhovne veze sa svojim prirodnim okruženjem, koje je često bogato biološkom raznovrsnošću. Gubitak vrsta i ekosistema može poremetiti kulturne tradicije, poremetiti tradicionalne prakse i uticati na dobrobit i identitet ovih zajednica.Važno je pozabaviti se gubitkom biodiverziteta i preduzeti proaktivne mere za očuvanje i obnovu biodiverziteta. Očuvanje biodiverziteta je od suštinskog značaja za dobrobit ekosistema i ljudskih društava i od suštinskog je značaja za održavanje održive i otporne planete.

Cilj

Proučavanje biodiverziteta pruža vredan uvid u funkcionisanje ekosistema i međuzavisnost između vrsta. Razumevanjem načina na koji različite vrste komuniciraju i doprinose procesima ekosistema, možemo bolje razumeti delikatnu ravnotežu i otpornost prirodnih sistema. Ovo znanje je od suštinskog značaja za donošenje informisanih odluka o očuvanju i održivom upravljanju ekosistemima.

Korak po korak

  1. Prezentacija – (45 min) – predstavljamo mrežu međuodnosa i povezanost elemenata ekosistema sa jasno naznačenim prednostima za pomenute elemente a posebno za čoveka. Ukazujemo na primere narušavanja biodiverziteta ekosistema i posledice do kojih to dovodi.
  2. Izrada hotela za insekte kao primer očuvanja biodiverziteta (video link na kraju časa). Pre izgradnje, ili tokom uvodne prezentacije, objašnjene su funkcije i upotreba hotela za insekte.
  3. Pozicioniranje hotela za insekte u bašti ili na livadi. Prema onome što smo naučili iz lekcija o analizi terena, biramo pogodno mesto za postavljanje hotela za insekte i njegovo pozicioniranje u odnosu na druge elemente. Analiziramo koji insekti trebaju da prežive u hotelu tokom zime, a šta im je potrebno nakon odlaska i kako stvoriti potrebne uslove (zasijavanje cvetne livade).

Pitanja za razmišljanje

Ciljevi učenja

Materijali uz lekciju:

1. Zadajte kviz koji će se završiti nakon lekcije kao oblik provere razumevanja obrađenog materijala.
2. Dajte jasna uputstva o tome kako da odgovorite na kviz.
3. Podseti učenike na važnost kvizova za procenu razumevanja gradiva.
4. Objasnite format kviza, uključujući broj i vrstu pitanja.
5. Podstaknite učenike da koriste svoje beleške ili udžbenike kao resurse tokom rešavanja kviza, ako je dozvoljeno.
6. Nakon što završite kviz, pregledajte odgovore sa razredom kako biste odmah dali povratnu informaciju i razjasnili sve nesporazume.
7. Koristite rezultate kviza da procenite razumevanje učenika i prilagodite buduće lekcije tako da se pozabave bilo kojim oblastima slabosti.
8. Podstaknite učenike da postavljaju pitanja ili traže pojašnjenje o bilo kom pojmu koji ih je možda zbunio tokom kviza.
9. Obezbedite pozitivno pojačanje za učenike koji dobro rade u kvizu i ponudite dodatnu podršku ili resurse za one kojima je potrebna dodatna pomoć

Biodiversity Quiz

Idite na sledeću lekcija