Vežba: Runda

1. Obaveštavamo učenike da ćemo uz saglasnost sprovesti vežbu odlučivanja i upoznajemo ih sa još jednim novim pojmom – „krugovi“ – kao metodom koji ćemo koristiti tokom vežbe.

2. Grupu organizujemo tako da sedimo poređani u krug jedni prema drugima. Hajde da objasnimo zašto koristimo kružni metod (svi imamo isto pravo na komunikaciju, svako može da se izrazi, svako može da vidi ostale članove grupe i njihove reakcije). Objasnimo redosled govora i mogućnost preskakanja odgovora na pitanje, kao i da na kraju runde oni koji su preskočili odgovor i dalje mogu da odgovore na pitanje. Objasnite koncept i ulogu fasilitatora u procesu.

3. Prvi krug (krug) testiramo jednostavnim pitanjem (npr. Kako se osećam kada trebam da komuniciram na ovaj način? ili Šta mislim o ovoj metodi?).

4. Kada smo uspešno završili bar jedan krug runde i utvrdili da nema nejasnoća, definišemo temu o kojoj ćemo se odlučivati metodom saglasnosti.
   
   

Vežba: Odlučivanje pristankom

Voditelj/facilitator: predstavlja elemente metode donošenja odluke o saglasnosti (i znakove neverbalne komunikacije koji će se koristiti tokom vežbe):

1. Definisanje predloga o kome će se odlučivati i upoznavanje učesnika sa kontekstom u kome se odluka donosi (predlog treba da bude tema bliska učenicima – predlog lokacije izleta/ekskurzije, korišćenje zajedničkih resursa – lokacija školskog vrta, naziv školske zadruge ili neka slična tema).
   NAPOMENA: Da bi bio prihvaćen, predlog ne mora da bude „savršen“ u smislu da je idealan predlog svih članova grupe. Trebalo bi da bude takvo da je svima prihvatljivo i dovoljno dobro da svako ko odluči „može da živi sa tim“, da nema zamerki na to i da je voljan da pokuša.
2. Nakon definisanog predloga sledi krug pojašnjenja u kojem učesnici mogu postavljati pitanja predlagaču kako bi dobili pojašnjenja i/ili dodatne informacije o predlogu. Važno je da predlog bude jasan svima koji odlučuju, a ako je potrebno i sam predlog se može preformulisati da svima bude jasan. (Ne daju se nikakvi protivpredlozi ili alternativni predlozi, već otklanjanje nejasnoća u odnosu na predloženo)
3. Zatim sledi runda u kojoj se učesnici neverbalnom reakcijom izjašnjavaju o predlogu (reakcije se istovremeno izražavaju neverbalnim ručnim znacima koje je voditelj ranije izneo). 
4. Postoje tri moguće reakcije: pristanak, primedba i prigovor. Saglasnost znači bez prigovora i prihvatanje predloga. Prigovor znači da nema prigovora i ne znači nužno saglasnost sa predlogom, već se predlog prihvata uz neki izraženi amandman koji suštinski ne menja sam predlog. Primedba ne mora biti argumentovana i može značiti neslaganje, ali bez konkretnih argumenata protiv predloga. Primedbe se smatraju prilozima i evidentiraju. Izražava se dlanom okrenutim nadole. Prigovor znači da ne prihvatamo predlog i argumentujemo razloge koje smatramo neprihvatljivim – razlozi treba da budu takvi da ugrožavaju ili oštećuju nekog od članova grupe ili drugog pojedinca, kao i jer predlog nije u skladu sa etičkim principima, vizijom i ciljevima koje zastupamo. Prigovor se izražava sa dlanom okrenutim nagore, jer se smatra doprinosom donošenju ispravne odluke prihvatljive za sve članove grupe.
   Ukoliko nema prigovora donosi se odluka
5. Ukoliko postoje primedbe, one se rešavaju na način da se predlog odluke menja i dorađuje kako bi se primedba uvažila. Prigovor u predlog nove odluke može integrisati moderator ili može biti deo grupnog procesa odlučivanja svih ili dela grupe onih koji učestvuju u odluci.
6. Grupa se o predlogu nove odluke izjašnjava novom rundom neverbalnih reakcija i ako nema primedbi na novi predlog, odluka je doneta. Sve dok ima primedbi, odluka se ne može doneti.
7. Zaključuje se donošenje odluke i evidentiraju se primedbe da li ih je bilo i ako nisu uvrštene u predlog. Sledi dogovor o implementaciji, rokovima i testiranju po potrebi
8. Proslava zbog uspešnog grupnog donošenja odluke