Изборник
Trajanje: 2 sata
Koji su načini primene permakulturnih praksi za projektovanje i stvaranje malih zelenih površina u urbanom okruženju. I najmanji prostori u urbanim sredinama mogu se iskoristiti za uzgoj hrane.
Uobičajeni pristup uzgoju hrane podrazumeva velika polja ili barem vrtove od minimalno 100 kvadratnih metara. Međutim, ne trebamo veliko dvorište ili ogroman staklenik da bismo imali uspešan vrt. Neki od vrtova s najvećim prinosima daju ukusno voće i povrće na malom prostoru, čak i u urbanom okruženju.
Sve što je potrebno su dizajnerske veštine, materijal, alati i mašta. Sve, od vertikalnog vrtlarstva do međuusjeva, može višestruko povećati vaš prostor za uzgoj. Čak i mala, osunčana površina na balkonu ili terasi može biti izvrstan prostor za uzgoj biljaka.
Međutim, postoji nekoliko važnih tačaka koje treba imati na umu kada uzgajate hranu na malom prostoru. Analiza i izrada dizajna treba da budu početna tačka.
Mala dvorišta u urbanim sredinama mogu biti prekrivena zemljom (trava, korov). U tom slučaju potrebno je pregledati dubinu tla jer su zelene površine često samo tanak sloj zemlje preko šljunka ili betona. Dubina tla može se lako utvrditi posmatranjem vegetacije na prostoru. Neke su biljke duboko ukorenjene, a neke plitko. Ako možete prepoznati duboko ukorenjene biljke, to znači da ima dovoljno tla za izravan uzgoj hrane. Ako je tlo plitko, najbolje je isplanirati uzdignute gredice ili posude bez dna.
Međutim, u većini slučajeva prostori su pokriveni betonom ili pločicama i stoga ne postoji drugi način uzgoja hrane osim u kontejnerima.
Mali urbani prostori mogu biti osetljivi na višak vode zbog izolacije. Važno je voditi računa o drenaži u posudama kako višak vode koji se skupi ili odvede s površine ne bi prouzrokovao štetu. Proverite koliko vode treba svakoj biljci da je previše ne zalijete i napravite dobru drenažu ako se radi o biljkama koje ne vole vlažnu zemlju. Planirajte štedeti vodu što je više moguće – koristite lokalne resurse i reciklirajte vodu iz sudopera ili klima uređaja, na primer
Osim tla i vode, biljkama je za rast potrebno sunce i svetlost. Nedostatak sunca i svetla čest je slučaj kada su u pitanju mali prostori u urbanom okruženju. Promotrite detaljno koliko sunčanih sati i koliko je osvetljena površina koju planirate ozeleniti. Prostor treba dizajnirati u skladu s tim i razlikovati heliofite (biljke koje trebaju puno svetla) od skiofita (biljke koje mogu rasti u senci ili polusenci).
Posebno treba voditi računa o kvalitetu vazduha u prostoru gde planiramo uzgajati hranu u urbanoj sredini. Idealno je da je udaljen najmanje 100m od bilo koje veće prometnice/autoputa, ili da je viši od 3. sprata. Takođe, ne privlače sve biljke zagađenje na sebe – neke se čak mogu koristiti kao barijere
Uključivanje vertikalnih vrtova u ovaj koncept vrlo je korisno za stvaranje i korišćenje više prostora. U ovom slučaju takođe može biti potrebno slaganje biljaka jedne blizu druge – zato je važno voditi posebnu brigu o pratećoj sadnji kada uzgajate hranu u malim prostorima. Takođe je pametno birati vrste povrća koje brzo rastu i beru se dok rastu (kao što su kres salata, vlasac, nasturtium itd.)
Popratna sadnja je način kombinovanja sadnje dve ili više kultura zajedno. Popratna sadnja je oblik polikulture. Kombinovanjem biljaka koje se međusobno nadopunjuju možemo stvoriti raznovrsne gredice i značajno povećati količinu uzgojene hrane po jedinici površine. Kombinovanjem „dobrih suseda“, biljke jedna drugoj osiguravaju uzajamnu fizičku potporu i zaštitu, pozitivno utičemo na zdravlje tla, kontrolu štetočina, oprašivanje i osiguravanje staništa za korisne insekte.
Svaka sorta šargarepe, brokolija, kupusa ili bilo kojeg drugog useva može doći u različitim veličinama. Male sorte često su označene kao „minijaturne“, „baby“ ili „kompaktne“. Birajte sorte koje ne zauzimaju veliki prostor ili imaju agresivnu naviku rasta.
Sukcesivna sadnja znači uzgoj različite sorte istog useva koje sazrevaju u različito vreme. Umesto da uzgajate jednu žetvu šargarepe, možete uzgajati prolećnu, letnju i jesenju šargarepu. Ključ uspešne sukcesivne sadnje je planiranje.
Rezidba je jedan od načina da maksimalno povećate žetvu na malom prostoru. Neorezani usevi poput paradajza, jagoda i krastavaca mogu zauzeti mnogo više prostora nego što je potrebno. Rezidbom se podstiče biljka da uzgaja više plodova umesto da svoju energiju usmerava na rast lišća.
U permakulturnom dizajnu postoji ključni princip koji se zove „koristi rubove i margine vrednosti“. Bilo da imate ogradu, zid ili uske gredice, trebali biste iskoristiti što je više moguće rubove vrta. Na primer, možete napraviti višegodišnje gredice za prateću sadnju uz rub vrta. Biljke poput lavande, ruzmarina i višegodišnjeg bilja mogu pomoći vašim usevima u oprašivanju i suzbijanju štetočina.
Cilj ove lekcije je da učenici nauče kako primeniti permakulturnu analizu i alate u stvaranju produktivnih zelenih površina na malim površinama kao što su dvorišta i balkoni. Saznaće moguća rešenja za uzgoj hrane u malim urbanim sredinama
Isplanirajte vrt na vašem balkonu/terasi/dvorištu
ili
