Изборник
Trajanje: 2×45 minuta
Uvod u permakulturu i upoznavanje sa prednostima permakulturnog načina razmišljanja i pristupa u analizi i dizajnu različitih prostornih i društvenih situacija. Ovo je uvodna lekcija koja služi kao priprema za sve ostale lekcije koje dolaze u okviru ovog programa.
Permakultura je nastala kao reakcija na društvenu i ekološku krizu industrijske proizvodnje hrane i neodrživosti iskorišćavanja ograničenih resursa za funkcionisanje globalne ekonomije. Iako zamišljena kao permanentna agrikultura, zbog svog holističkog pristupa analizi društvene stvarnosti i sistemskom rešavanju uočenih problema, prvobitni naziv je skraćen kako bi bolje opisao njenu univerzalnost i tako je nastao pojam permakultura.
Permakultura kao dizajnerski pristup je temelj za osmišljavanje efikasnijih sistema koji štede energiju, vreme, novac i živce kao i kreativnu primenu tehnika koje uz lako dostupne resurse grade tlo, bolja rešenja za stanovanje i bolje odnose u zajednici, povećavaju rod i obogaćuju okruženje.
Permakulturni dizajn integriše tradicionalna i savremena znanja i veštine te oblikuje životni prostor oponašajući prirodne procese. Dizajnirati možemo gotovo bilo šta: svoju ili tuđu kuću, stan, imanje, organizaciju, kvart, pa čak i posao.
Od postanka permakulture kao nove paradigme različiti su praktičari pronalazili nove načine i područja primene kao i nove tehnike i alate koje su pri tome koristili. Tako se permakultura može primenjivati u različitim klimama, društvenim i političkim kontekstima, ali i prirodnim i društvenim uslovima. Permakulturna etička načela „briga za zemlju, briga za čoveka i pravedna raspodela resursa” daju etički temelj za testiranje ispravnosti praksi i delovanja, a principi dizajniranja i alati prilagođavaju se i uvažavaju različite kontekste u kojima se primenjuju. Tako se permakultura može koristiti za dizajniranje i regeneraciju većih poljoprivrednih područja za proizvodnju hrane, seoskih domaćinstava i zajednica, ali i kao odgovor na specifične urbane probleme. Uvek uključuje ličnu komponentu osobe ili osoba za koje se izrađuje i kojima je namenjen konkretan dizajn ne zaboravljajući pritom i uticaj na širu zajednicu pa i svet u celini.
Postupkom dizajniranja sa jasnom strukturom procesa planirano i promišljeno delujemo na zadovoljenje potreba uvažavajući pritom prirodne i društvene okolnosti. Želimo postići rezultat koji zadovoljava naše potrebe ne zanemarujući potrebe ostalih koji su deo sistema kojeg dizajniramo.
Prema Davidu Holmgrenu navodimo 12 principa permakulturnog dizajniranja.
Upoznavanje sa pojmom permakulture, kontekstom u kojem je nastala, permakulturnom pristupu rešavanju društvenih i ekoloških izazova na koje nailazimo.
1. Prezentacija:
2. Grupni rad:
Podelimo učenike u četiri grupe te svakoj grupi podelimo po tri kartice sa po jednim navedenim permakulturnim principom. Svaka grupa dobija tri kartice sa po jednim navedenim načelom permakulturne etike.
Izaberemo jedan ili više primera koje smo predstavili tokom prezentacije, a za koji smatramo da je relevantan za grupu učenika kojoj se obraćamo te u njemu mogu jasno prepoznati primenu permakulturne etike i principa dizajniranja.
Učenici imaju zadatak prepoznati i objasniti kako je pojedini princip primenjen prilikom zadovoljenja potrebe ili rešavanja problema koji je u konkretnom primeru naveden te kako su zadovoljena etička načela. Predstavnik svake grupe izlaže zajedničke zaključke te se o svakom raspravlja i daju primeri alternativnih rešenja ili primena u različitim situacijama.
Upoređuju se uvidi iz zajedničkog zadatka prepoznavanja primene permakulturne etike. Posebno se raspravlja o dihotomijama lični/društveni uticaj, lokalno/globalno delovanje i privatno/javno dobro.
Kartice sa simbolima načela permakulturne etike i principima dizajniranja mogu se koristiti u nastavi kako bi se pojedincima i grupama učenika podelili zadaci navedeni u lekciji. Svaka kartica sadrži ilustrovani simbol i naziv principa te služi kao podsetnik i podsticaj da učenici prepoznaju primenu pojedinog principa u sopstvenom delovanju ili u primerima i društvenim kontekstima koji se u lekciji predstavljaju. Kartice mogu poslužiti i za beleženje pitanja i uvida do kojih se dođe tokom lekcije. Mogu se deliti ciljano ili nasumično izvlačiti kako bi se postigao efekat neizvesnosti. U nižim razredima mogu se koristiti i kao igra memorisanja uz koju dolaze pojašnjenja otkrivenih principa i povezivanje sa primerima. Osmislite i sopstveni način kako koristiti ove kartice.
