3. Permakulturna analiza - Analiza sektora

Trajanje: 2 x 45 minuta

Upoznavanje sa analizom sektora i važnošću njene primene pre procesa dizajniranja kako bismo bolje upoznali prostor koji dizajniramo i predloženim elementima dizajna ponudili rešenja koja efikasno odgovaraju našim željama i potrebama.

Uvod/ Pozadina

Sektorska analiza je alat koji se koristi u permakulturi kao deo postupka prikupljanja informacija koje će se koristiti prilikom dizajniranja. Nadopunjuje se s drugim analitičkim postupcima, kao što je u prethodnoj lekciji spomenuta analiza 5 elemenata, na način da nam daje dodatne informacije o smerovima uticaja različitih prirodnih i društvenih pojava iz okoline na odabrani prostor koji želimo dizajnirati.

Pre sprovođenja sektorske analize biramo referentnu tačku u prostoru (ili određenu, ne preveliku, površinu prostora) za sprovođenje analize. Analiza se može provesti i za više tačaka u prostoru ukoliko prostor koji dizajniramo to zahteva.

Iz odabrane tačke posmatramo sve spoljne uticaje koji na nju deluju, a bitni su jer utiču na buduće korišćenje prostora. Uticaje posmatramo iz svih pravaca, što znači da područje analize obuhvata puni krug od 360 stepeni oko referentne tačke. Sami uticaji mogu dolaziti iz jednog ili više pravaca, kao i iz šireg područja.

Uticaji se beleže (i najčešće vizualno prikazuju kao linije ili kriške kruga) u onom delu kruga iz kojeg vrše uticaj na posmatrano područje.

Uticaji mogu biti:

  • Područje uticaja letnjeg i zimskog sunca.
  • Područje uticaja svakog pojedinačnog vetra iz ruže vetrova.
  • Pravac zagađenja vazduha, vode ili erozijom.
  • Pravac zagađenja bukom.
  • Pravac ulaska vode.
  • Pravac kretanja (prilaska) životinja, ptica, insekata.
  • Pravac prilaska ljudi i vozila.
  • Pravac opasnosti od požara.
  • Područje poželjnog ili nepoželjnog pogleda.

Sektorima uticaja smatramo i sve spoljne uticaje koji seku posmatrani prostor (bez obzira na tačku posmatranja), a koji mogu biti put/cesta koja prolazi ili potok koji protiče kroz prostor koji analiziramo.

Kako bismo najbolje mogli koristiti informacije prikupljene sektorskom analizom, potrebno je znati za šta želimo koristiti prostor i kakvi su nam uslovi za to potrebni i poželjni.

One uticaje koje smatramo poželjnima i želimo koristiti njihove pozitivne karakteristike ostavljamo da deluju ili ih čak podstičemo i otvaramo im se uklanjanjem prepreka njihovom uticaju. Nepoželjne uticaje želimo ukloniti ili barem umanjiti njihovo delovanje, pa elementima dizajna stvaramo prepreke njihovom delovanju.

Analiza sektora nam pomaže prilikom odluke o tome gde i koje elemente dizajna postaviti u prostoru.

Cilj

Sprovođenje sektorske analize koja nam omogućava upoznavanje sa prostorom i slikovit i vizualno jasan prikaz uticaja koje možemo očekivati na određenom prostoru koji dizajniramo – bilo da se radi o poželjnim ili nepoželjnim uticajima.

Korak po korak

Sektorska analiza može se sprovesti u učionici ili na samom terenu kojeg analiziramo.

Prilikom sprovođenja analize (na terenu) koristimo se svim čulima: vid, sluh, njuh, dodir i/ili informacijama do kojih možemo doći iz izvora kao što je Internet, različite aplikacije ili literatura (atlasi, enciklopedije, geografske i druge karte). Izvor informacija nam mogu biti i osobe koje su upoznate sa terenom kojeg dizajniramo.

Kao uvod u vežbu, učenike upoznajemo sa pojmom i svrhom sektorske analize te definišemo zadatak vežbe – prepoznavanje i ucrtavanje sektora za odabrani teren.

  1. Vežba počinje izborom terena, pripremom ili crtanjem mape terena i definisanjem geografske pozicije. 
  2. Na mapi terena ucrtavamo referentnu tačku. 
  3. Delimo popis uticaja (sektora) i zadatak je ucrtati ih na pripremljenu mapu. 
  4. Na mapi se ucrtavaju sektori koji se prepoznaju čulima. 
  5. Na mapi se ucrtavaju sektori koji se trebaju istražiti kroz druge izvore (letnje i zimsko sunce, vetrovi…). 
  6. Definišemo koje sektore ne možemo prepoznati/učrtati zbog nedostatka informacija – raspravljamo kako možemo doći do izvora tih informacija. 
  7. Postavljamo pitanje postoji li još neki važan uticaj kojeg nismo naveli. 
  8. Kada utvrdimo da smo popisali sve uticaje kojih smo se setili, raspravljamo o poželjnosti svakog pojedinog uticaja na namenu i način korišćenja terena. 
  9. Dajemo predloge kako delovati na utvrđene uticaje te konkretna rešenja i elemente u prostoru kojima delujemo na konkretan uticaj.

Pitanja za razmišljanje

Ciljevi učenja

Priprema / materijali /alati

Materijali uz lekciju

Ovde možete pronaći materijale koji vam mogu pomoći da primenite lekciju.