Изборник
Trajanje: 2 sata
U ovoj lekciji govori o zemljištu, njegovom značaju za mikro- i makroekosisteme i alatima za izgradnju i regeneraciju zemljišta.
Zdravo zemljište je osnova i osnova celokupnog života na kopnenom delu Zemlje. Zdravlje zemljišta na poljoprivrednim površinama na kojima uzgajamo hranu podjednako je važno, koliko je važno u šumama, neobrađenim površinama i u urbanim uslovima.
Bez zdravog zemljišta nema zdravih biljaka, ni u parkovima, ni u šumama, ni na poljoprivrednom zemljištu. Zdravo zemljište je osnova za rast biljnog pokrivača, koji nam direktno i indirektno obezbeđuje uslove za život:
S obzirom na veličinu mineralnih čestica, zemljišta mogu biti:
Odnos količine mineralnih čestica različitih veličina u uzorku zemljišta nam govori sa kakvom zemljom radimo. Zemljišta su obično mešavina gline, praha (ilovače) i peska u različitim proporcijama.
Prema svojoj hemijskoj reakciji, zemljište može biti kiselo ili alkalno. Kiselost ili alkalnost zemljišta zavisi i od toga koje će biljke na njemu najbolje rasti.
Najčešća su zemljišta sa neutralnim Ph faktorom, ili blizu njega, slabo kisela ili slabo alkalna. Zemljišta ekstremne kiselosti ili alkalnosti su izuzetno retka.
Celokupna mreža ishrane života u zemljištu počiva na biljkama. Biljke izvlače ugljenik iz vazduha fotosintezom, deo ga unose u sopstveni organizam, a deo oslobađaju u zemljište u obliku jednostavnih šećera.
Zemljište je stanište bezbrojnih vrsta mikroorganizama, od jednostavnih bakterija do ameba, flagelata, nematoda do dugovečnih i različitih vrsta gljiva. Baš kao i u makro svetu koji možemo videti golim okom, na mikroskopskom nivou postoji burna životna aktivnost.
Neki mikroorganizmi sarađuju sa biljkama, stvaraju aktivne simbiotske odnose, žive na jednostavnim šećerima koje biljke luče kroz svoje korenje. Zauzvrat štite biljku od patogenih organizama i snabdevaju je mikronutrijentima koje biljka ne može sama da apsorbuje. Drugi mikroorganizmi parazitiraju na korenu ili na drugim, većim organizmima. Neki su aktivni lovci, a neki konzumiraju isključivo mrtve organizme, biljke, mikroorganizme ili životinje i gljive.
Živi organizmi talože ugljenik i (azot) iz atmosfere u svoja tela i postepeno povećavaju količinu biomase u zemljištu. Mrtva organska materija se mikrobiološkom aktivnošću postepeno pretvara u humus.
Humus nastaje pretvaranjem mrtve organske materije u složena jedinjenja (humifikacija). To je proizvod mikrobiološke aktivnosti u zemljištu
Plodnost zemljišta je sposobnost zemljišta da podrži rast biljaka, a direktno zavisi od količine humusa u zemljištu.
Bez obzira na vrstu zemljišta s obzirom na veličinu mineralnih čestica, povećanje organske mase (i postepeno povećanje udela humusa u zemljištu) poboljšava strukturu i teksturu zemljišta, poboljšava apsorpciju i zadržavanje vode u zemljištu, i poboljšava propusnost zemljišta. Sve ovo direktno poboljšava plodnost zemljišta.
Od samih početaka uzgoja hrane, čovek je koristio različite alate za obradu zemlje. Prvo drvenim motkama i plugovima, kasnije prvim pripitomljenim radnim životinjama sa plugovima. Drveni alati postepeno zamenjuju metalne. Prvi timovi sa jednom ili dve životinje postaju preslabi. Ispred pluga seče nekoliko sve većih i jačih radnih životinja, dobijenih selekcijom. Obrađuju se veće površine, zemljište se ore češće i dublje. A jednostavni plugovi koji su samo izbrazdali gornji sloj zemlje postaju plugovi koji svojim prolaskom prevrću zemlju. Domaće životinje je sve više, šume se krče i pale zbog ispaše. Područja divljine se smanjuju. U Evropi se broj velikih mesoždera smanjio, neke vrste su potpuno nestale.
Uvođenjem motora sa unutrašnjim sagorevanjem i lako dostupnog i jeftinog ulja, učestalost mehaničke obrade zemljišta i dubina oranja značajno su porasli. Mašine su sve veće i jače, sve je češći prelazak poljoprivredne mehanizacije preko oranica.
Pedesetih godina prošlog veka povećana je upotreba mineralnih đubriva i raznih pesticida. Parcele su sve veće, uzgoj hrane se zasniva na monokulturnom uzgoju više vrsta. Hibridi pšenice, kukuruza, pirinča postaju okosnica poljoprivrede i hrana koju najčešće konzumiramo. Prinosi po hektaru porasli su više od tri puta od 1950-ih. Više ne gajimo životinje na isti način. Goveda i ovce se sele sa pašnjaka na velike industrijske farme. A za njih se hrana uzgaja na oranicama.
Ali ovakav uspeh u uzgoju ima i svoju cenu. Pored smanjene raznovrsnosti gajenih useva, smanjen je i ukupni biodiverzitet. Prirodna staništa se smanjuju i nestaju.
Oranje i prevrtanje zemlje degradiraju i uništavaju mikrobiološke zemljišne ekosisteme, povećana oksidacija vraća u atmosferu veću količinu ugljenika nego što je zemlja u stanju da apsorbuje. Količina humusa u zemljištu se smanjuje i nestaje. Zemljište gubi sposobnost da apsorbuje i zadržava vodu. Gola oranica je podložna eroziji izazvanoj vetrom i kišom.
Prskanje monokulturnih polja pesticidima neselektivno truje sve organizme, kako one koje pokušavamo da suzbijemo, tako i one koji su kolateralne žrtve. Sva živa bića pate, i nadzemna i zemljišna mikrobiologija. Zdravlju zemljišta ne doprinosi ni prekomerna upotreba mineralnih đubriva. Biljke apsorbuju i koriste samo mali deo, ostatak prodire u dublje slojeve zemljišta i zagađuje podzemne i površinske vode.
Da bismo smanjili i sprečili eroziju zemljišta uzrokovanu kretanjem vode kroz teren, izvodimo različite konstrukcije. U zavisnosti od klime, vrste zemljišta, nagiba terena, učestalosti i količine padavina, biramo rešenja koja su najbolja za naše uslove. Cilj je da se uspori kretanje vode po terenu i da se ravnomerno rasprši po terenu. Voda koja se sporo kreće ima više vremena da se upije u tlo i bolje je iskoristi biljke (poljoprivredne kulture). Suvozidovi, terase terena, uvale, (akumulacioni kanali prema izohipsama), brane i slično su alati koji će povećati apsorpciju kišnice u zemljište. Bare, lokve, rezervoari, bare su još jedan način skladištenja vode kada je ima u izobilju. Ovako prikupljenu vodu možemo koristiti u doba godine kada nema padavina.
Zemljišta sa viškom vode mogu se isušiti drenažnim kanalima, upijajućim bunarima, rovovima…
Sve strukturne promene na zemljištu koje nameravamo da uradimo treba da budu dobro osmišljene i isplanirane. Tek nakon toga krećemo sa radovima. Dobro osmišljen i implementiran sistem upravljanja vodama je dugoročna investicija u zdravlje zemljišta.
Prolazi teške mehanizacije kroz parcelu koju obrađujemo direktno utiču na sabijanje zemljišta. Traktor (vučno vozilo) vuče priključak koji mu je potreban pri obavljanju posla. Ukoliko je redosled radova sledeći: oranje, diskovanje, drljanje, setva, dopuna tečnim đubrivom, moguće je priključiti sve ili deo priključaka na traktor, tako da se u jednom prolazu obavlja više operacija. Pored toga što ovaj način rada manje sabija tlo, štedimo i vreme i novac (gorivo).
Zaoravanjem se zemljišni slojevi okreću tako da gornji, humusni sloj zajedno sa biljnim pokrivačem završavaju zatrpanim, a donji sloj zemljišta izlazi na površinu. Zemljište prima veću količinu vazduha (kiseonika), a nagomilani ugljenik (humus i neraspadnuta biomasa) oksidira i odlazi u atmosferu. Takođe, česti prolazi plugom stvaraju đon pluga (zbijeni sloj zemlje direktno ispod pluga) kroz koji ne može da raste koren biljke. Alternativa plugu su subverzivci koji prodiru u tlo, prozračuju ga, ali ne prevrću slojeve tla. Na ovaj način se ne uništava struktura i tekstura zemljišta, stanište mikroorganizama ostaje netaknuto, a potkopavanje omogućava život aerobnih organizama u dubljim slojevima zemljišta. Dobijeni đon pluga se takođe lomi blasterom. Neposredne koristi su bolja i dublja infiltracija vode u zemljište i razvoj dubljeg i jačeg korena biljaka. Zbog boljeg iskorišćenja padavina i smanjenja moguće erozije, podmornicu treba „preorati“ po izohipsama terena, tako da brazda koju napravi podmornica ima i funkciju swale-a.
Malčiranje je pokrivanje zemljišta koje obrađujemo organskom materijom; slama, seno, kompost, iver. Malč sprečava rast neželjene vegetacije (korova), štiti zemljište i zemljišne mikroorganizme od UV zraka i pregrevanja. Malčirano zemljište ne sakuplja kišu i voda koja se infiltrira u zemlju isparava mnogo sporije. Zbog konstantne temperature i vlage, mikroorganizmi su mnogo aktivniji u malčiranom zemljištu nego u golom zemljištu bez ikakvog pokrivača. Organski malč je takođe hrana za mikroorganizme, a vremenom se razgrađuje i postaje deo zemljišta. Malčiranje na ovaj način je izvodljivo na malim površinama za uzgoj, u baštama ili cvetnim lejama. Nije praktično (ili jeftino) malčirati velike površine na ovaj način.
Malč ne mora nužno da bude mrtva organska materija, niti se mora doneti sa druge lokacije. Prilikom obrade većih površina, praktičnije je uzgajati malč na istoj površini na kojoj uzgajamo glavni usev. Najvažnije je sprečiti da zemlja bude gola, bez vegetacije. Setvom biljnog pokrivača kada parcela nije glavna kultura, štitimo zemljište i mikroorganizme u njemu i omogućavamo dodatnu fotosintezu i akumulaciju ugljenika u zemljištu interakcijom biljaka i mikroorganizama. Bilo koji biljni pokrivač (čak i divlji „korov“) je bolji za tlo nego golo zemljište.
Takođe, novonastala biomasa će postati hrana za mikroorganizme nakon što je uništimo pre setve glavnog useva.
Poželjno je sejati mešavinu semena različitih biljaka kao starter. Povrće, žitarice, detelina, kupus, svaka biljna vrsta ima različite potrebe za hranljivim materijama, različitu dubinu i strukturu korena, a svaka ostvaruje simbiozu sa različitim skupom mikroorganizama. I svaki u predelu korena (rizosfere) raste i hrani se upravo onim mikroorganizmima od kojih ima najviše koristi
Podstičući raznovrsnost biljnih vrsta, podstičemo i biodiverzitet života u zemljištu. Zeleni pokrivač plitko zaoramo u zemlju pre setve glavnog useva. Ovakav način uništavanja predkulture naziva se zeleno đubrenje ili sideration.
Poklopni usev možemo uništiti i polaganjem ili košenjem. Na ovaj način se nadzemni deo biljke ne udubljuje u zemljište, ostaje na površini i nastavlja da štiti zemljište i novi usev. Moguće je sejati direktno u malč, bez prethodnog oranja, ručno ili mašinski. Pionir ove metode setve bio je Masanobu Fukuoka (autor knjige „Revolucija slamke“). Pre setve seme se može „upakovati” u glinene kugle (semenke), ili sejati direktno, bez prethodne pripreme.
U urbanim uslovima velike površine zemljišta uglavnom nisu namenjene za uzgoj hrane. Najčešće su to parkovi sa travnatim površinama namenjenim svim stanovnicima. Javne površine, uključujući i zelene površine, uglavnom su pod upravom grada, odnosno komunalnih preduzeća. Međutim, biljke koje rastu u parkovima takođe zahtevaju zdravo zemljište i podležu istim prirodnim zakonima kao i svi ostali. Da bi rasli, potrebno im je dovoljno sunca i vode, dovoljno duboko zemljište za razvoj korena sa dovoljno hranljivih materija i dovoljno raznolika i brojna mikrobiologija zemljišta da im pomogne da rastu.
Principi izgradnje zdravog zemljišta u parkovima su isti kao i na drugim površinama gde gajimo biljke za druge namene; moramo regulisati kretanje vode kroz teren, sprečiti eroziju izazvanu vodom i vetrom i nastojati da na planiranom zasadnom prostoru postignemo što veći biodiverzitet. Veliki biodiverzitet biljnog pokrivača garantuje i veliku raznovrsnost mikroorganizama u zemljištu. Naravno, ne gubeći iz vida osnovnu funkciju zelenih površina u gradu. Pri izboru biljaka prednost treba dati autohtonim i alohtonim vrstama, dobro prilagođenim lokalnim uslovima.
Malčiranje; ne uklanjamo opalo lišće drveća niti ga iznosimo iz parka)
Kompostiranje; u dogovoru sa komunalnim preduzećem postavili kompostere za odlaganje bio otpada koji generišu posetioci parka. Ostaci voća, korišćena papirna ambalaža i slično. Kompost stvoren u takvim komposterima može se koristiti u delovima parka gde je to potrebno.
Prskanje kompostnim čajem ili ekstraktom; ako imamo malu količinu dobrog komposta i veliku površinu zemlje u koju želimo da unesemo korisne mikroorganizme iz komposta, pripremamo željeni rastvor i nanosimo ga kantom za zalivanje ili prskalicom, najbolje neposredno pre kiše pa da mikroorganizmi što pre stignu u zemljište
Chop and drop; ne iznosite podrezane grane žbunja i drveća iz parka, ostavljajte ih na mestima gde ne ometaju posetioce. Vremenom će se raspasti i do tada služiti kao stanište za male životinje i insekte, redovne stanovnike parkova.
Sečka; orezane grane iseckati mašinski i rasporediti po površini zemlje ili koristiti za kompostiranje
Smanjite košenje na travnatim površinama, omogućite autohtonim travama da se razvijaju, cvetaju i oprašuju, i na taj način povećavaju biodiverzitet.
Izgradnja zemljišta na privatnim parcelama u gradu i prigradskim naseljima zavisi isključivo od volje, znanja i motivacije vlasnika. Koordinacija sa organima lokalne samouprave, komunalnim preduzećima ili susedima nije neophodna, a vlasnik je slobodan da primeni sve navedene metode u skladu sa svojim potrebama i namenom površine.
Cilj ovog časa je da se objasni značaj zdravog zemljišta, očuvanja zemljišta i izgradnje zemljišta i ukaže na metode i načine izgradnje zdravog zemljišta. Kako u urbanim uslovima tako i u baštama i većim površinama.
Nakon što se sadržaj tegle slegne, tumačimo pojedine slojeve, njihove karakteristike i, kao krajnji rezultat analize, prikladnost zemljišta sa kojeg je uzet uzorak za predviđenu namenu. Ukoliko konstatujemo da postoji nedostatak (npr. nedostatak humusa), razgovaramo o rešenjima za rešavanje uočenog problema (dodavanje humusa, malčiranje…)
