Изборник
Trajanje: 2 sata
Ova lekcija će pokriti temu kompostiranja – obrade organskog otpada uz pomoć aerobnih organizama. Potencijalni problem biootpada nastalog u domaćinstvima, poljoprivredi ili industriji uz pomoć kompostiranja pretvaramo u odličan i jeftin resurs upotrebljiv u uzgoju biljaka na balkonu, u vrtu i na većim površinama.
U prirodi, svi uginuli organizmi se raznim prirodnim procesima razgrađuju i masa njihovih tela postaje deo novog ciklusa života. Priroda je štedljiva i razumna, ništa ne baca, ne gradi ogromna odlagališta uginulih biljaka ili životinja. Ona reciklira. Razgrađuje složene strukture mrtvih organizama na osnovne građevne blokove i od njih, prema složenim planovima, gradi nove. Atom ugljenika ili fosfora koji je ugrađen u stabljiku osušenog suncokreta, za dve godine može biti deo ploda krastavca, ili stabla, ili mačke. Ili vas.
Proces kompostiranja zasniva se na imitiranju procesa razgradnje koji se dešavaju na površini zemlje. Otpalo lišće i plodovi, osušena trava, slomljene grane padaju na zemlju i u povoljnim uslovima delovanjem raznih organizama počinje proces njihove razgradnje. Bakterije, gljive, insekti, gliste, puževi, stonoge… Svi oni svojim delovanjem razgrađuju mrtvu biomasu i pretvaraju je u humus. Humus postaje deo zemlje i omogućava novim generacijama biljaka lakši i bolji rast.
Kompostna hrpa je akcelerator ovih procesa i inkubator korisnih mikroorganizama koje želimo razmnožiti i u što većem broju uneti u zemlju.
Kompostiranje je proces razgradnje biomase uz pomoć aerobnih organizama.
Kompostiranje je jednostavan i lak način da svoj biorazgradivi otpad iz problema pretvorimo u rešenje; u koristan proizvod – kompost.
Svako domaćinstvo dnevno proizvodi određenu količinu biorazgradivog otpada. Kuhinjski otpad i ostali biorazgradivi otpad iz domaćinstva predstavljaju više od polovine ukupnog otpada koje prosečno domaćinstvo proizvede na dnevnoj bazi. Ako tome dodamo i „otpada“ koji imamo u vrtu ili oko kuće (ostaci baštenskih biljaka, stabljike, lišće, plodovi koji nisu za jelo, ostaci od orezivanja voćaka, korovi i ukrasne biljke…) odnos biorazgradivog u ukupnoj masi otpada raste još više. Taj otpad zahteva adekvatno zbrinjavanje, bez obzira hoćemo li ga zbrinuti mi sami ili komunalno preduzeće. Ako živimo u mestu gde nije organizovano odvajanje biorazgradivog otpada (i ostalih vrsta otpada), sav otpad odlazi mešan na istu hrpu, zatrpava se novim otpadom i zemljom. Biorazgradiva komponenta takvog mešanog komunalnog otpada razgrađuje se bez prisustva kiseonika, uz pomoć anaerobnih mikroorganizama. Oni kao nusprodukt svog delovanja proizvode metan, jako potentan gas staklene bašte. Takođe, deponije nerazvrstanog otpada su i velika opasnost za podzemne vode, curenje štetnih materija iz takvih deponija su potencijalna ekološka katastrofa.
Direktne koristi koje ostvarujemo kompostiranjem su
Materijal pogodan za kompostiranje delimo na:
Materijal bogat ugljenikom (ugljenični materijal C)
Materijal bogat azotom (azotni materijal N)
Ostalo
Sve ovo možemo kompostirati bez ikakvih problema, naravno, vodeći računa o tačnim proporcijama ugljenika i azota u gomili, pazeći na vlagu i cirkulaciju vazduha.
Ove sastojke izbegavamo da stavljamo u kompost iz raznih razloga. Neki su potencijalni mamac za miševe ili pacove (kuvana hrana, meso), nekima je potreban drugačiji skup mikroorganizama za razgradnju (masti), neki su potencijalni izvor infekcije (ljudski izmet, potencijalne bakterijske infekcije, mogući paraziti), pepeo se može promeniti ph faktor kompostne gomile. Postoje i metode kompostiranja ovih sastojaka, ali ih izbegavamo u kućnom ili baštenskom komposteru.
Ovo nisu dobri sastojci kompostne gomile, ili su neorganski i nisu biorazgradivi u kompostnoj gomili, ili bi hemikalije razgradile kompost i kontaminirale tlo u koje bi se takav kompost uneo.
Kompostirati možemo početi već u stanu, tamo gde nastaje većina našeg bio otpada.
Dovoljna je jedna kanta zapremine od 40 do 60 litara. Procedura je jednostavna. Izbušimo rupu oko oboda kante da kompost ima dovoljno vazduha, dno prekrijemo polomljenim ili isečenim grančicama, kako bi vazduh mogao da stigne do dna posude. Na njih ide malo kartona ili suvog lišća, i nešto zemlje, ili gotovog komposta. Zemlja ili kompost služe kao inokulator, sadrže mikroorganizme koji će naseliti našu kuhinju i drugi otpad i vremenom ga pretvoriti u kompost. Kuhinjski otpad je bogat azotom, pa ga treba mešati sa nekim materijalom bogatim ugljenikom. Karton, piljevina, iver ili suvo lišće poslužiće svrsi. Kada svoj otpad stavimo u ovaj mali kućni komposter, jednostavno ga prekrijemo piljevinom i navlažimo po potrebi. Odnos treba da bude oko tri dela braon, ugljenikom bogatog materijala za svaki deo zelenog materijala bogatog ugljenikom. Dakle, na svaku šaku ostataka iz kuhinje tri do četiri šake piljevine (ili šta god već imate). Sadržaj kante treba mešati svakih par dana, tako da vazduh dospe u sve delove posude. Kontejner možete držati u stanu ili na balkonu, važno je da ne bude na direktnom suncu i da zimi ne bude izložen smrzavanju. Pored pravilnog odnosa azota, ugljenika i pristupa vazduha u posudu, veoma je važna i odgovarajuća vlažnost. Ako je kompost previše suv, potrebno ga je navlažiti, ako je previše vlažan dodati još malo strugotine i sve izmešati. Proces kompostiranja možemo obaviti od početka do kraja u ovakvom kućnom kompostu i gotovi kompost koristiti u bašti, saksijama za cveće ili ga pokloniti nekome ko ima baštu.
Ako imate svoj vrt i vrtni kompost, ovakav kućni komposter može poslužiti kao prikladno spremište. U njega slažete kuhinjski otpad pomiješan sa odgovarajućom količinom ugljikom bogatog materijala dok se posuda ne napuni. Kad se posuda napuni, ili vam je trenutno pogodan trenutak, sadržaj ispraznite u vrtni kompost.
Ako kućni komposter koristite kao privremeno spremište biootpada nastalog u kućanstvu, i ne nameravate sadržaj kompostirati do kraja u njemu, nego u vrtnom komposteru, postupak je isti; smeđi i zeleni materijal slažite u slojevima, ali bez dodavanja vode. Piljevina (ili neki drugi suhi ugljikom bogati materijal) će upiti vodu iz kuhinjskih ostataka i spriječiti nastajanje štetnih plinova i neprijatnih mirisa.
Kompostiranje u urbanim uslovima ima svoje izazove. Prostor na kojem možemo kompostirati je ograničen, većina stanovnika grada živi u stanovima bez privatnog dvorišta. Ako imate sreću da vaša zgrada ima zajednički prostor, vrt ili okućnicu, vrtni komposter možete postaviti i u njega. Naravno ako se svi stanari zgrade slažu. Klasični vrtni komposter nije uvijek najbolje rješenje, naročito ako ima više korisnika. Teško je kontrolisati da li svi stanari/korisnici ubacuju dovoljno ugljičnog materijala, da li možda vlaže kompost previše… Kompost ipak zahtijeva i nadzor i povremene intervencije, bez obzira koliko minimalne bile. Kontrola temperature, vlage, povremeno prevrtanje gomile, dodatni je posao koji neće svi rado preuzeti. A kompostna gomila prepuštena sama sebi lako može početi zaudarati.
Elegantno rešenje za komunalni, zajednički komposter je neka od varijanti roto kompostera.
Upotreba ovakvog kompostera je jednostavna. Korisnik ubaci svoj biootpad, ubaci potrebnu količinu smeđeg, ugljičnog materijala i zarotira komposter. Rotiranje kompostera meša i provetrava kompost, i proces kompostiranja se odvija relativno brzo. Zavisno od izvedbe, ovakvi komposteri se mogu prazniti ručno, ili mogu biti protočni, tako da gotovi kompost sam ispada kroz predviđene otvore.
Kompostiranje uz pomoć gujavica (glista) takođe je jednostavno. Ovi kolutićavci ne traže mnogo. Možemo ih držati doslovno u kanti pod sudoperom, ili imati površinu od nekoliko stotina kvadratnih metara na kojima ćemo ih uzgajati. Kompostna gujavica (najčešće Eisenia fetida, mada se koriste i neke druge vrste) zahteva malo. Potreban joj je prostor za život (kanta, plastična, ili drvena posuda s poklopcem), hrana, vlaga i vazduh. Jako je efikasna u pretvaranju biootpada u glistinac. Ako su im uslovi za život dobri, neće napuštati namenjeno im stanište. Svoj broj regulišu same. Ako osete da su se dovoljno namnožile, odnosno popunile stanište, jednostavno se prestanu razmnožavati. Glavni proizvod kompostnih gujavica je njihov izmet, vermikompost (glistinac). Glistinac je bogat hranljivim materijama koje biljke mogu direktno usvojiti.
Kompostiranje u vrtu je najčešći način kompostiranja. Kompostirati možemo u komposterima ili bez njih, na hrpi. Bez obzira kompostiramo li u komposteru ili bez njega, bilo bi dobro da naša vrtna kompostna hrpa ima zapreminu jednog kubičnog metra. Iskustvo je pokazalo da je kompost složen u takav volumen dovoljno prozračan tako da i sredina kompostne hrpe dobija dovoljno vazduha, te da uslovi u svim fazama kompostiranja budu aerobni.
Vrtni komposter možemo napraviti i sami, od materijala koje imamo pri ruci. Stara daska, palete, paneli, cigla, kamen, žičana mreža. Oblik vrtnog kompostera je najčešće kocka, ili valjak (ako koristimo žičanu mrežu).
Zreli, gotovi kompost iz našeg kompostera ćemo koristiti u vrtu kako bi poboljšali kvalitetu tla. Da bi naš vrt i kulture koje uzgajamo od komposta imali što više koristi, moramo paziti na sledeće:
Izvori materijala za naš kompost su uglavnom biootpad koji nastaje u našem domaćinstvu ili farmi. Ponekad su naše potrebe za kompostom ili kompostnim materijalom veće nego što imamo. Tada možemo sakupljati ili kupiti tuđi biootpad za kompostiranje kako bismo zadovoljili sopstvene potrebe za kompostom. Bez obzira da li nam je materijal besplatan ili ga kupujemo, dobro je voditi računa da u kompost ne unosimo materijale koje ne želimo u našoj bašti. Poljoprivredni usevi se često tretiraju raznim pesticidima, a ostaci takvih hemikalija su prisutni i u žetvenim ostacima. Gomila termalnog komposta razgrađuje većinu ostataka pesticida, ali ne sve. Takvi ostaci pesticida će neraspadnuti proći kroz kompost, unećemo ih u baštu, šteteći mikro- i makrobiologiji zemljišta. Na kraju ćemo i ove štetne hemikalije ili njihove ostatke konzumirati sa povrćem i voćem koje uzgajamo.
Bez obzira na vrstu kompostera, uvek težimo da naše kompostne gomile imaju zapreminu od jednog kubnog metra. Takav volumen obezbeđuje dovoljno kiseonika i komposta u centru kompostne gomile. Vazduh, odnosno kiseonik, neophodan je za aerobne mikroorganizme koje uzgajamo u kompostu uz pravilno kompostiranje.
Sva organska materija se sastoji od ugljenika (C) u kombinaciji sa manjim količinama azota (N). Ravnoteža ova dva elementa naziva se odnos C:N. Materijali sa visokim sadržajem azota nazivaju se azotnim ili zelenim materijalima: životinjski izmet, urin, pokošena trava, ostaci povrća i voća, talog kafe. Materijale sa visokim sadržajem ugljenika nazivamo smeđim materijalom: piljevina, iver, slama, karton, itd. Aerobni mikroorganizmi u kompostnoj gomili su najaktivniji u odnosu 1N:3C.
Dakle, za svaku jedinicu zelenog, azotnog materijala, potrebno je dodati tri jedinice smeđeg, ugljeničnog materijala. Materijal slažemo u slojeve, kao što je prikazano na dijagramu ispod, dok ne napunimo komposter ili dostignemo željenu zapreminu. Između svakog sloja preporučljivo je sipati materijal vodom, vodeći računa da ne preterate. Materijal mora biti vlažan, nikada natopljen.
Uz odgovarajuću vlagu (cca 60%) i dovoljno vazduha (kiseonika), naša će se kompostna hrpa brzo početi zagrevati.
Rezultat broj 1:
Kompost je vlažan i hladan na dodir, neprijatnog mirisa.
Kada ga stisnemo u šaku, iz njega kaplje tečnost Kompost je previše vlažan, počele su da dominiraju anaerobne bakterije koje su nepoželjne za kompost.
Kako „popraviti“ kompost koji je previše vlažan:
Protresite i prozračite gomilu komposta dodavanjem više ugljeničnog materijala. Suvi ugljenični materijal će apsorbovati višak vlage. Ovako osušena i provetrena gomila brzo će proraditi, odnosno aerobni mikroorganizmi će ponovo dobiti idealne uslove za život i dominiraće nepoželjnim mikroorganizmima.
Rezultat broj 2:
Kompost je suv na dodir ili samo malo vlažan. Kada ga stisnemo u šaci, materijal se raspršuje. Materijal koji stavljamo u kompostnu gomilu se sporo ili nikako ne razlaže. Kompostna gomila se ne zagreva.
Kompost je suviše suv, sastojci kompostne gomile se ne razlažu, mikrobiološka aktivnost je minimalna
Kako “popraviti” presuv kompost:
Protresite ili preuredite gomilu komposta ravnomerno vlažeći materijal.
Rezultat broj 3:
Kompost je vlažan na dodir, kada ga stisnete u šaku formira se u grudvicu iz koje nije moguće istisnuti vodu. Formirana gruda komposta se lako raspršuje uz mali pritisak. Materijal u kompostnoj gomili se jasno raspada, nema neprijatnih mirisa.
Kompost ima idealnu vlažnost, nije ni previše suv ni previše vlažan. Nije potrebna nikakva intervencija.
Mikroorganizmi koji razgrađuju kompostni materijal u dobrim uslovima koje smo im obezbedili brzo se razmnožavaju, jedu kompostni materijal i jedni druge, a povišena temperatura kompostne gomile je rezultat ovih turbulentnih aktivnosti na mikroskopskom nivou. Rast temperature kompostne gomile je pokazatelj da smo ispravno odredili odnos C:N, i da ima dovoljno vode i vazduha.
Termalno kompostiranje dobro je iz više razloga. Temperatura uništava
Temperaturu kompostne gomile kontrolišemo termometrom. Temperatura ne bi trebalo da prelazi 65 stepeni C. Kada temperatura dostigne maksimalnu temperaturu, kompost je potrebno preurediti, odnosno prozračiti i eventualno navlažiti. Temperature iznad 65 stepeni uništavaju i korisne mikroorganizme koje želimo da razmnožimo i unesemo u zemljište u što većem broju.
Posle dva ili više prestrojavanja kompostne gomile (u zavisnosti od materijala i usitnjavanja početnog materijala), primećujemo da kompostna gomila više ne razvija tako visoke temperature. Početni materijal je razložen i više ga ne možemo prepoznati. Mikrobiološka aktivnost je i dalje prisutna u kompostu, ali više nije tako nasilna. Materijal koji smo dobili je tamno braon boje i prijatnog zemljanog mirisa. Kompost možemo koristiti u bašti, u kompostnim pripremama, kao malč i slično.
Ukoliko kompost nameravamo da koristimo za pravljenje rasada ili kao dodatak supstratu za saksijske biljke, kompost takođe treba da prođe kroz fazu zrenja, odnosno odležavanja, kako bi se mikrobiološka aktivnost smanjila do te mere da više ne može štetiti našim biljkama. Presložimo ga, po potrebi navlažimo i ostavimo na pogodnom mestu tri do šest meseci.
Jednostavan „test salate“ će nam pomoći da utvrdimo da li je kompost dovoljno zreo. Posejte nekoliko semena zelene salate u posudu za kompost. U zrelom kompostu, seme zelene salate će niknuti za dva do pet dana. Biljke treba da budu tamnozelene i zdrave. Ako salata ne nikne posle nekoliko dana (dva do pet), ili su iznikle biljke očigledno pod stresom, nepravilne, zakržljale i svetlozelene, ostavimo kompost da sazri još neko vreme.
Cilj ove lekcije je da učenici prepoznaju potencijal biootpada, uoče potencijalne resurse iz svoje okoline (škola, domaćinstvo, imanje, selo ili grad) i uz pomoć ponuđenih alata nauče kako problem pretvoriti u rešenje.
Izrada kompostera od daske.
Od materijala kojeg imate izradite komposter zapremine 1m kubni. Komposter mora biti dovoljno čvrst da zadrži formu za vreme kompostiranja. Poželjno je da se može lako razmontirati I olakšati pristup kompostu te rad s njim (prevrtanje, pražnjenje kompostera)
Komposter od daske
Komposteri napravljeni od paleta ili recikliranih ploča su veoma popularni među baštovanima i drugim praktičarima kompostiranja. Materijal je lako nabaviti i ne morate biti posebno vešti da biste ga napravili. Efikasan komposter možemo sastaviti od paleta, bez ikakve intervencije sa alatom. Palete jednostavno složimo na bočne strane, tako da u tlocrtu formiraju kocku, povežemo ih kanapom, žicom, ekserima ili šrafovima i komposter je spreman za punjenje. Najčešće korišćene dimenzije paleta su 120cmk80cm. Ovako sastavljen komposter ima dimenzije 120cmk120cm i visok je 80cm. Zapremina mu je nešto veća od 1m3 (tačnije 1.152m3 ili 1152l), ali ipak centar kompostne gomile može biti adekvatno prozračen.
Za napraviti komposter od paletne ili neke druge daske potrebno je malo veštine s alatom. Ako i nismo baš neki vešti stolari izrada kompostera je odličan početnički projekt. Ako su palete izvor daske za budući komposter, prvo ih moramo rastaviti. Alat koji će nam trebati za rastavljanje paleta je: čekić, poluga, klešta… Nastojte raditi na čistoj i ravnoj površini i biti maksimalno oprezni. Zarđali ekser koji viri iz ploče može izazvati povredu.
Definirajte dimenzije budućeg kompostera, izmerite i otpilite daske na željenu dužinu i sastavite četiri iste stranice kao na skici dole.
